#2 Recenzija: Vrli novi svet

#2 Recenzija: Vrli novi svet

 

Kao i prva knjiga čiju sam recenzija: vrli novi svet objavio i za ovo delo sam čuo zahvaljujući svom omiljenom bendu.

Elem, u pitanju je još jednom engleska književnost i pravi mag na ovom polju Mr. Oldos Haksli. Ono što bi nekome ko prvi put čuje za ovog čoveka moglo biti interesantno je to da je Haksli bio poznat kao zagovornik korišćenja psiho-aktivnih supstanci, o čemu je pisao u svojoj knjizi „Vrata percepcije“ (The doors of perception) po kojoj je i bend Dorsi (The Doors) dobio ime.

Haksli je čak dobrovoljno eksperimentisao sa psihodeličnim drogama, zaključivši da je LSD droga koja „proširuje svest“ i omogućuje iskorak u alternativnu stvarnost. U knjizi „Vrata percepcije“ isticao je da ljudski um u svakodnevnom životu deluje kao filter, koji selektivno propušta samo nužne informacije, dok LSD uklanja ovaj filter i tako čini ključ za vrata spoznaje.

Ako ste i dalje tu, niste dobili nagon za konzumiranjem nekih drogica, da idemo dalje. U ovom delu Haksli govori o futurističkom društvu koje pokušava da stvori „savršenu“ društvenu zajednicu gde su svi srećni. Dok budete čitali siguran sam da će neki od vas naći paralelu sa serijom „Black mirror“ (inače ovogodišnje prijatno iznenadjenje). Nauka i genetski inženjering je napredovao do tog nivoa da se ljudi više ne razmnožavaju (vau „razmnožavaju“) na prirodan način, već se „proizvode“ u epruvetama, stvarajući tako bića koja su lišena onih osnovnih stvari koji nas čine ljudima, razum i emocije.

Roman nam nameće pitanje da li je bolje biti srećan ili slobodan? Sam početak gde se studentima pokazuje eksperiment koji se vrši na tzv. „delta“ (niža rasa, npr bebe običnog radnika srednje klase) bebama ispred kojih se stavlja cveće i knjige i onda im se, kroz pod puštaju elektro-šokovi kako bi se tokom vremena kod beba instiktivno razvila mržnja prema knjigama i prirodi, kako se neko ko je „delta“ ne bi jednog dana razvio u čoveka koji je potencijalan intelektualac, već pokazuje koliko užasavajuća može da bude budućnost koja je pred nama.

U ovom svetu ideja o porodici i ljubavi je nepojmljiva. Ljubav se zamenjuje seksom i orgijama. Henri Ford je Bog, dok je Soma (pilule za sreću) religija. Činjenica da i u ovakvom svetu postoji svet „divljaka“, koji, usput, izgleda mnogo sličnije našem današnjem svetu, samo vas još više uvlači u priču i fiktivnu (nadam se da će tako i ostati) budućnosti koju ne bi poželeli ni najgorem neprijatelju!

Kraj knjige je tragičan i želeli ili ne, nateraće vas da DUUUUGO razmišljate o svetu u kojem živimo, ljudima, ljubavi, sreći i slobodi…i psiho-aktivnim supstancama.

Da ne bih otkrivao previše za one koji nisu čitali, čudo je šta je ovaj čovek bio u stanju da predvidi pre skoro jednog veka (1931), i to je ono što me još uvek, i posle nekoliko čitanja, fascinira. Svakako jedno od mojih omiljenih dela.

Moja ocena: 9/10

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *